Good Tool LogoGood Tool Logo
100% besplatno | Bez registracije

BMI kalkulator

Izračunajte svoj indeks telesne mase (BMI) i procenite potencijalne zdravstvene rizike

Additional Information and Definitions

Težina

Unesite svoju težinu u kilogramima (metrički) ili funtama (imperijalni)

Visina

Unesite svoju visinu u centimetrima (metrički) ili inčima (imperijalni)

Sistem jedinica

Izaberite između metričkih (centimetara/kilograma) ili imperijalnih (inča/funti) mera

Loading

Probajte još jedan Fitness kalkulator...

Kalkulator tempa trčanja

Pronađite svoju prosečnu brzinu i tempo za određenu udaljenost i vreme

Koristite kalkulator

BMI kalkulator

Izračunajte svoj indeks telesne mase (BMI) i procenite potencijalne zdravstvene rizike

Koristite kalkulator

Kalkulator Procene VO2 Max

Procijenite svoj aerobni kapacitet kroz popularne metode Cooper testa

Koristite kalkulator

Kalkulator idealnih telesnih mera

Predložite simetrične mere delova tela za uravnotežene proporcije

Koristite kalkulator

Često postavljana pitanja i odgovori

Click on any question to see the answer

Razumevanje BMI i zdravstvenih rizika

Saznajte više o ključnim terminima vezanim za BMI i njihovom značaju za vaše zdravlje:

Indeks telesne mase (BMI)

Numerička vrednost izračunata na osnovu vaše težine i visine koja pruža pouzdan pokazatelj telesne masnoće za većinu ljudi.

Nedovoljna težina (BMI < 18.5)

Ukazuje na nedovoljnu telesnu težinu u odnosu na visinu, što može signalizirati nutritivne nedostatke ili druge zdravstvene probleme.

Normalna težina (BMI 18.5-24.9)

Smatra se zdravim rasponom povezanom s najnižim rizikom od zdravstvenih problema vezanih za težinu.

Prekomerna težina (BMI 25-29.9)

Ukazuje na višak telesne težine u odnosu na visinu, što može povećati rizik od određenih zdravstvenih stanja.

Gojaznost (BMI ≥ 30)

Ukazuje na značajan višak telesne težine, što značajno povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja.

5 iznenađujućih činjenica o BMI koje niste znali

Iako je BMI široko korišćen zdravstveni pokazatelj, postoji više od ove mere nego što se čini.

1.Poreklo BMI

BMI je razvio belgijski matematičar Adolphe Quetelet u 1830-im. Prvobitno nazvan Queteletov indeks, nije bio namenjen za merenje individualne telesne masnoće, već da pomogne vladi da proceni stepen gojaznosti opšte populacije.

2.Ograničenja BMI

BMI ne pravi razliku između težine mišića i težine masti. To znači da sportisti sa visokim mišićnim masama mogu biti klasifikovani kao prekomerna težina ili gojazni, uprkos tome što su u odličnom zdravlju.

3.Kulturne varijacije

Različite zemlje imaju različite BMI pragove. Na primer, azijske zemlje često koriste niže BMI pragove za klasifikaciju prekomerne težine i gojaznosti zbog viših zdravstvenih rizika na nižim BMI nivoima.

4.Disproporcionalni uticaj visine

BMI formula (težina/visina²) je kritikovana jer može preceniti telesnu masnoću kod visokih ljudi i podceniti je kod niskih ljudi. To je zato što kvadrira visinu, dajući joj disproporcionalni uticaj na konačni broj.

5.Istorijske promene u 'normalnom' BMI

Ono što se smatra 'normalnim' BMI se vremenom menjalo. Godine 1998, Nacionalni instituti za zdravlje SAD su smanjili prag prekomerne težine sa 27.8 na 25, odmah klasifikujući milione ljudi kao prekomernu težinu preko noći.